Čak i dizajn za pet zvezdica je samo prolazna vizuelna atrakcija ako nije u službi inteligentno osmišljenog poslovnog koncepta. S druge strane, i najbolji koncept je samo zavodljiva ideja sve dok u materijalnom svetu ne dobije svoj vidljivi odraz visokih umetničkih vrednosti. No za vrhunska postignuća neophodan je i onaj treći element: plemenita svrha koja nadilazi prizemnost i najefikasnije mašine za pravljenje novca. Nekako prirodno, kao da mu je to urođeno, Boris Stajkovac, medicinar po obrazovanju, se u svim svojim raznovrsnim poduhvatima strogo držao ovog integralnog pristupa, neraskidivog trojstva sveže ideje, kreativnosti u realizaciji i humane misije kao najznačajnijeg izvora inspiracije u svim fazama projekta.
Strast za dizajn i gradnju (materijalnih ili misaonih struktura) reflektuje se u svemu što je postigao: od dizajniranja i opremanja enterijera i izdavanja originalnih knjiga i časopisa za decu, preko humanitarnih kampanja za rekonstrukciju dečjih bolnica i domova do izgradnje sopstvene mreže bilborda, osnivanja irskih pabova i oživljavanja jedne nacionalne televizijske kuće. Njegov specifičan senzibilitet kojim odiše spajanje stilova, formi, boja i materijala uvek ide ruku pod ruku s preciznom logikom; pomirujući funkciju, želje (svoje ili naručiočeve) i finansijska ograničenja, krajnji rezultat po pravilu bude i umetničko delo po sebi i uzor pametno rešenog projektnog zadatka.
Svakim svojim postignućem, a još više njihovim mnoštvom u čitavom nizu oblasti, Boris Stajkovac demonstrira i izuzetnu energiju i smelost da se upusti u sasvim nove poduhvate – ali i sposobnost da već na početku postigne uspeh za pamćenje, pa i postavi standarde kakvi su obično rezultat dugogodišnjeg iskustva i specijalizacije.
Ljubitelji vrhunskih domaćih kolača i torti se sa nostalgijom sećaju apsolutno jedinstvene poslastičarnice 'Čarobnjak' na vrhu boemske 'Skadarlije' – beogradskog Monmarta. U ta turbulentna politička vremena ljudi su zastajali pred njom samo da bi uživali u očaravajućem izlogu i enterijeru koji kao da ih je teleportovao jedan ili dva veka u prošlost. Nažalost, tada su samo retki pojednici mogli da dozvole sebi i uživanje u najfinijim, kućno i ručno pravljenim poslasticama neuporedivog ukusa. A kada je, sredinom 1990-ih, prvi irski pab u Beogradu gostima otvorio svoja vrata, uskoro mesta nije bilo ni za stajanje. Danas, mnogo godina kasnije, iako se Guinness može kupiti i u supermarketima, i mada je 'The Three Carrocts' u međuvremenu promenio vlasnika, on je i dalje kultno mesto, i to zahvaljujući ne samo pivu i muzici, već ponajviše autentičnoj atmosferi – delu već iskusnog majstora dizajna enterijera i poznavaoca duha savremene urbane publike. I na novosadskoj ugostiteljskoj sceni, originalni ambijent i ponuda novih piva bili su snažni aduti drugog irskog paba u Srbiji: 'Red Cow'. Mora se istaći da je i na ovom mestu njegov dizajner (i tadašnji suvlasnik) zaslužan i za kompletnu koncepciju poslovanja. Popularni beogradski restoran 'Resava' nekoliko puta je menjao vlasnika, a sa njime i jelovnik, vinsku kartu, cene, muziku, ambijent i, uopšte, duh. Pod Borisovim rukovođenjem dobio je i novo ime ('Mediteraneo'), a u velikoj meri i enterijer, koji je došao na glas zahvaljujući i svojim lepim freskama islikanim toplim bojama. I enterijer popularnog kafića, s kojim je delio isti ulaz u zgradu, takođe nosi njegov potpis.
Stalna pasija i svakodnevna delatnost spojene su u jedno. Tako je posao postao zadovoljstvo, a zadovoljstvo je pretvoreno u biznis. Uostalom, o tome svedoče i ime jedne od Borisovih prvih firmi – Ultra Art – i njen sasvim originalni, umetnički dizajnirani pečat. Ovo je – uz neophodnu dozu talenta i znanja – garancija rezultata koje će ceniti i klijenti i kupci, i stručna kritika i obična publika. Kovano gvožđe, aluminijum, metalne ploče i cevi, katkad u kombinaciji s kamenom, keramikom i drvetom, Borisovi su omiljeni materijali, dok su njegove kreacije najčešće vrlo funkcionalne, čak i onda kada, na prvi pogled, izgledaju samo kao izleti u zonu čiste apstrakcije. Poslednjih nekoliko godina, usled prirode poslova, primat je zadobio grafički dizajn, ali hoće li tako biti i sutra? U svakom slučaju, početni koraci u domenu primene 3D štampe već su načinjeni.
Nakon tri samostalne izložbe u prestižnim galerijama u centru Beograda, vreme je – posle pauze od šest godina – da se publici predstave nova čisto umetnička ostvarenja nastajala u retkim trenucima predaha između dva poslovna ili neprofitna projekta i kratkotrajnih odmora od visoke koncentracije dnevnih zadataka. Na poslednjoj takvoj izložbi njen autor nas je podsetio kako je pop-art umetnost provokacije. Sa mnogim (tada moćnim) javnim ličnostima na slikama i plakatima, poigravajući se i sa nedodirljivim autoritetima, on je testirao spremnost najšire publike da prihvati drugačije mišljenje, ali i demokratičnost samog establišmenta i njegovo istinsko zalaganje za slobodu izražavanja.